Více o knize
«Corte del diavolo» je naziv za zatvor u Istanbulu, pod Osmanskim Carstvom. U njemu se nalaze različiti tipovi ljudi: prljavi, nevini, odvratni, perverzni, blagi, ludi. Oni su tamo zatvoreni iz praktičnih razloga, jer „policija u Carigradu se drži svetog načela da je lakše osloboditi nevinu osobu iz Corte del diavolo nego tražiti krivca u meandrima Carigrada“. To je svet ispunjen mračnim, zloslutnim pričama koje se međusobno dopunjuju i brzo stvaraju neku vrstu navikavanja na pakao. Gospodar ovog mesta je direktor Karagöz, policajac i metafizički lutkar, koji svojom potpunom samovolјom i uklanjanjem težine mučenja „činilo je sve podnošljivijim i lakšim“. Figura takve moći koja, nakon susreta s njom, čak i čitaocima ovog majstorski napisanog pripovetka, kao i stanovnicima Corte del diavolo, otežava „da zamisle život bez Karagöza“.
Nákup knihy
Prokleta avlija, Ivo Andrić
- Jazyk
- Rok vydání
- 1988
- product-detail.submit-box.info.binding
- (pevná)
Doručení
Platební metody
Tady nám chybí tvá recenze.
- Titul
- Prokleta avlija
- Jazyk
- srbsky
- Autoři
- Ivo Andrić
- Vydavatel
- Svjetlost
- Rok vydání
- 1988
- Vazba
- pevná
- Počet stran
- 128
- ISBN10
- 8601011373
- ISBN13
- 9788601011373
- Série
- Štítky
- Beletrie, Historické romány, Klasika, Škola, Nobelova cena, Vězení, Turecko, Srbská literatura
- Hodnocení
- 3,75 z 5
- Anotace
- «Corte del diavolo» je naziv za zatvor u Istanbulu, pod Osmanskim Carstvom. U njemu se nalaze različiti tipovi ljudi: prljavi, nevini, odvratni, perverzni, blagi, ludi. Oni su tamo zatvoreni iz praktičnih razloga, jer „policija u Carigradu se drži svetog načela da je lakše osloboditi nevinu osobu iz Corte del diavolo nego tražiti krivca u meandrima Carigrada“. To je svet ispunjen mračnim, zloslutnim pričama koje se međusobno dopunjuju i brzo stvaraju neku vrstu navikavanja na pakao. Gospodar ovog mesta je direktor Karagöz, policajac i metafizički lutkar, koji svojom potpunom samovolјom i uklanjanjem težine mučenja „činilo je sve podnošljivijim i lakšim“. Figura takve moći koja, nakon susreta s njom, čak i čitaocima ovog majstorski napisanog pripovetka, kao i stanovnicima Corte del diavolo, otežava „da zamisle život bez Karagöza“.